Odprto pismo organizatorjem Rote palagruzone
Piše: Mitja Zupančič, odgovorni urednik
10. jubilejna Rota palagruzona 2018, zgodovinska regata od Komiže do Palagruže, je odpadla zaradi slabega vremena, kar je razumljivo. Žal pa ni razumljivo, da je nekaj vetra in malo dežja na glavo postavilo glavni del programa in ga odpihnilo, brez pojasnil ali opravičila povabljenim gostom in drugim turistom, ki so prišli v Komižo, da bi spremljali pompozno razpisani festivalski program. Kako je bilo, in kako naj se ne dela, pa v spodnjem odprtem pismu glavnim komiškim organizatorjem festivala morja Rota palagruzona (mestu Komiži in njenemu turističnemu združenju, lokalni turistični agenciji, Ars Halieutici in Zadrugi Palagruža), ki ga puščamo avtentično zapisanega v hrvaškem jeziku. Prevod lahko dobite na uredništvu eMORJE.com. Med prejemniki pisma je izostal direktor lokalne turistične skupnosti, ker ga do danes žal nismo uspeli spoznati niti se srečati z njim. Pismo objavljamo zato, da bi organizatorji Rota palagruzone lažje strnili svoje vrste, stopili skupaj in dali zgodovinski regati nov zagon.
ODPRTO PISMO;
“Draga Tonka, Joško, Pino i Miro,
svaki posebno i svaki od svoje strane, meni svi dragi,
ljepi pozdrav!
10. jubilejna Rota Palagruzona je završena, a ja več sedim u redakciji u Ljubljani i razmišljam, kako da napišem nešto pravo sa dodirom mora, u ime ribara i mornara, u ime ljudi, koji živimo s morem i za more, koji branimo čast i slavu naših starih, koji shvatamo more univerzalno, koje je uvjek spajalo ljude i nacije, koje je omogučavalo živjeti i preživeti na surovim krajevima planeta, što su nekad otoci i zajista bili. Ovoga puta plava tinta moga penkala nekako ne ide.
Dozvolite svi, da se najprije obratim na vas, ko zaljubljenik u višku Komižu, u najstariju ribarsku familiju na Jadranu, na sve vas, što vas godinama znam, poštujem, cijenim i radujem se svaki put, kad vas mogu vidjeti. U Komižu ove sam godine došao, da vidim cijelu »bandu« zajedno na Rivi, da mogu čakulat i družiti se. Ona je ostala, a ove komiške face su mi najdraže, po tome sam zadovoljan. Ima tu još ljepih stvari:
Gajeta falkona Comesa Lisboa ljepo je uređena,
veliki jedriličar, koji cijeli vjek jedri i plovi na jedra, a ne na makinu, poštovani Jadran Gamuilin, opet je za kormilom,
barba Gruje, sam kaže, da je star, ali aktivan (da bi mi bili takvi),
klapa Liket, koja pijeva pjesme naših starih, koji su pjevali kako su življeli, mnogo je unaprijedila,
večer doživljeti na terasi Komune je za pamčenje, barem meni.
Dragi moji domači, ali posao, organizacija i odnos do jubilejne 10. regate Rote palagruzone vam ne valja. Znam, bila je loša vremenska, nismo mogli na Palagružu, ali moglo se mnogo toga, pa je bilo par kapi i malo vitra dobar razlog, da se uspilo jist i pit na Kraljici mora i ispred zadruge Palagruža, sve ostalo puščeno je u pozadini, uz odličan razlog, šta i zbog čeka se mnogo toga ne mora …
Ispred mene stoji list sa programom događanja od 15. lipnja pa sve do 26. lipnja. Ne mogu suditi o danima prije moga dolaska, niti o danima posle odlazka, ali mogu zapisati par riječi o vrhuncu slavlja, koji je bio od 21. lipnja do 24., a tada sam bio u Komiži. Dobio sam zvanični poziv, da dođem na Roto, citiram:« Cijeneći visoko Vaš doprinos oživljavanju najstarije i najduže jadranske reagte od Komiže do Palagruže, pozivamo Vas u uvjerenju, da ćete i ove godine uveličati svojim sudjelovanjem Roto Palagružonu i Rotu Cicibelu, koja će se održati dan ranije«.
U Komiži došao sam u četvrtak u 13.30 (prvi trajekt), pa nije bilo nikoga, ma da sam zvao, pa i najavio sam dolazak ko PRESS, da bi me prebacio do Biševa. Rota Cicibela otišla je bez mene, bez i jedne , jedine fotke, intervjuja ili zapisa, a ja sam pomalo sjedio na rivi brez priše pjuckao pivo kod Keke. Velika Rota nije se mogla održati, ali, mogla bi se održati sledeči dan do Biševa, do Svetca, do Brusnika. Ako su pokrovitelji predsednica države, pa Ministarstvo mora i prometa i infrastrukture pa HTS i svi ostali, koje ste naveli u veličastnom pozivu i plakatu, onda bio morao biti pripremljen i plan B u slučaju lošeg ili slabijeg vremena.
Od jedrenja skoro ništa, od regate ništa, od kulturnih nastupa malo, od promotivnog jedrenja skoro ništa. Prvi dan francuskog izlagaća, direktora festivala mora u Sete, prebacili ste na 22.00, zbog mundiala. Čestitke za 3:0, pa ne bi bilo bolje, da več u početku planirate program, uključujuči mundial, koji je očigledno veliki faktor. Bal jedara u tami, bez komentatora, bez osvijetljenja, u pozadini meni čudna, moderna, »tehno« glasba, koja ide na jett predstavu, a četiri brodice međusobno si svijete ručnom lampetom. Onda vatromet s Komune! U čast regati? Ma dajte no, možda u čast mundialu, zagađenju mora i uznemiravanju starih i životinja. Nisam pozvan, da sudim, a kao profesionalni novinar, koji je ko furešta mnogo toga napravia za Komižu i Rotu, pa da na početku nabrojim samo nekoliko stvari, jer jih nitko ne vidi niti ne poštuje:
- sve troškove dolaska nosim sam (380 EUR),
- na raspolaganje dajem sebe i pet, za mene, radnih dana,
- publiciram besplatno sve u tri medija,
- reportaže objavljujem po šest stranica na tri jezika,
- sam napravim film o komiškoj falkuši,
- pratim i promoviram vas i u inostranstvu,
- sviram na palagruškom žalu,
- bespaltno predavam u Komiži,
- moj brod nosi ime Issa, a na jarbolu mu viri žuta zastava grada Komiže sa sv. Mikulom,
- onda smijem i moram reči šta vam ide.
Ovako se ne radi, 10. festival nije bio pravi festival mora, a noč srdele, na koju sam bio osobno pozvan, bila je bez srdele. Komentar više nije potreban. Slušati naše stare, učiti mudrosti i znanja, poštivati historijske fektove i to implementirati u vrijeme i prostor, to bi značilo veseliti se rezultatima, opčem dojmu pa i financijskom izplenu za regatu, koja je stručni, kulturni pa i turistički događaj. Ali vaša jidra moraju biti trimana u istoj smijeri, a to nisu. Nije me briga, ali nije fer objaviti pompostični program, na kraju vitar i malo kiše odtera sve k vragu. Ljudi smo došli, ne samo jist i pit, nego pratiti manifestaciju i pokloniti se ljudima s mora i njihovim barkama.
Još napomena, kratki bal jedara u tami je privuko na rivu 200 ljudi, ostalih 1000 sjedjelo je po kafičima, u trenutku vatrometa, i onih dvesto je zaboravilo na brodice, gledali su mundialsko slavje vatrometa. Za taj utrošeni novac mogli bi kupiti naftu za posade brodova, pa bi jih bilo više od 2 + 3 brodice, a svijetlo mogli bi nadopuniti sa feralima. Da to stavimo u etar prije festivala, na Visu ne bi bilo slobodnog kreveta.
Zbog ljubavi do mora i Isse i Komiže, vam kao profesionalac nudim, da sami odaberete naslov za moje žurnalističko izdanje:
- Zbog neverina i bure otkazan program na 10. Roti
- 10. Rota organizacijsko najslabija do sada
- Kud plovi Rota Palagružona?
- Noč srdele bez srdele
- Bal jedara u tami
- Ne piši ništa, pusti do godine
Sa respectom,
Vaš Mitja Zupančič, barba iz Slovenije,
aktualno Zlatno penkalo R Hrvatske.
P.s.: Oprostite na gramatskim griješkama, zbog jezika.”
